06.03.2013.

Ученички радови, 2012/13.г.

 


Пишем о скоро свему

(песничка проба)

Облаке, кораке, зраке,

барке, варке и катарке,

птице, трице, смицалице,

свађалице, причалице,

тате, свате, тата-мате,

мајке, бајке, старамајке,

дугу, тугу, пругу, слугу,

игре, чигре, разбибриге,

врата дечјег казамата...

У срце бих настанила!

 

Свитања, дуга скитања,

летове и лепе светове

боје које свима стоје,

роде кад се деца роде,

пролеће док нам слеће,

враголије, чаролије,

снегове, снежне брегове,

шале мале, ко од шале,

песме које нико не сме

прећутати, отћутати...

У песму бих оденула!

Ученике – мученике,

учитеље - мучитеље,

свезналице, незналице,

смараче и пробираче,

књиге, бриге и интриге,

опомене у две смене

и све лоше цинкароше.

Другаре нове и старе,

наше прве споменаре...

У срце бих настанила

и све песмом охрабрила!


Писмо баби

Писма, баба, нису у моди.

Одавно их нико не пише.

Како ти то толико шкоди,

зашто деда због њих уздише?

Фото шоп, лап-топ и сто чуда

у крви су унуцима твојим.

Времена ова, баба, луда,

опила нас лудилом својим.

Не одричемо се фејсбука,

скајпа и виртуелног лудила.

Где да пишем, пукла би брука!

Друштву бих старомодна била.

У фотељи се удобно сместим

и поглед уперим пут екрана.

Желим да чујем нове вести

из другаричиног стана.

Баба из кухиње посматра

какво је дете у оној справи,

њена демоде глава сматра

да комп није треб'о да се прави!

„Погледај само како си бледа!

Лице ти изгубило боју.

Руменији је чак и  деда,

а старији је шездесет и коју.

На том злу ти пролазе дани,

боље нешто нађи, па читај.

Изађи мало чешће вани,

дружи се или по селу скитај!

Није добро таворит' у стану,

изолован од целога света,

тај живот има сто једну ману,

не живи се преко интернета!“

Писаћу , баба, једнога дана,

кад ми скајп разговори досаде,

напустићу скровиште стана

да видим шта то они раде!


Погрешан избор

Једна потпуно шашава крава

загледала се у старог лава.

Лаву се опет допада овца,

кћерка угледног рогатог борца.

Тек што се овца заљуби млада

у неког страшног вука и страда.

Вук се стално око мечке мува,

узалудно, јер је медвед чува.

Мечка кришом за мишeм уздише,

а миш због мачке живи и дише.

Мачкин занос лајавим рундовом

свакодневно завршава кровом.

Препелица рундову се свиђа,

а она се са јастребом виђа.

Лисици се јастреб набацује,

али она неће ни да чује,

већ лукаво једног петла мами,

да се слади кад остану сами.

Не напушта петлић своју коку,      

уплашену, згрчену, у шоку

Тешећи је, стави је под крило:

„Баш се нама, драга, посрећило.

Избор је важан и свако мора

да себи бира сродног створа!“




Породична песма

У нашој кући откад знам за се

ко шта ради прецизно зна се.

Мама је строги шеф параде,

надгледа шта брат и тата раде.

Они јој срећом иду уз длаку,

изврше њену заповест сваку.

Ја сам некако на своју руку,

па јој често стајем на муку.

Таман наша кућа заблиста,

сређена, лепа, мала и чиста,

а мени на срце рима слети,

зачас батали мамин ред свети.

Моја је изгледа највећа мана

што лако правим русвај од стана.

Оловке моје беже из строја,

оштраљка и  гумица, куд која.

Расути на све стране папири,

кривац из гужве недужно вири.

Тата се мршти, попреко гледа

виновника збрке и нереда. 

Брат се важан прави и ликује,

вруће док је гвожђе се и кује,

па он зове свог оданог фана

да види шта би од нашег стана.

Мој генерал мама строго стоји,

муње севају, броји ли броји.

Сад испод мог чела лију кише,

кунем се нећу писати више.

Мама устукне, покаје, смешка

и каже да није моја грешка.

Изгубили би лепу мисао

кад је нико не би записао!

Пубертетска песма

 

Сека не готиви ништа масно,

пробирљива је и размажена,

по клубовима је баш до касно,

шминка се као одрасла жена.

 

Бата користи поштапалице,

живи на релацији ТВ-кревет,

од компјутера не одваја лице,

седи испред њега све до девет.

 

Свака њихова громка заповест

руши  нам  у дому и души мир.

Знамо доносе неку лошу вест

или промовишу немили хир.

 

Ова лудница у нашој кући

не може више да се поднесе.

Ускоро ће и мени филм пући.

Како да се дете не потресе?

 

„Досад су били у пеленама,

сад их изгледа пубертет хвата.

Сигурно ћеш скоро, благо нама,

бити исти к'о сека и бата.“


Тиосављевић Маша, VI2



Жућине авантуре

Имам три мачке, Жућу, Аску и Лару. Жућа је најстарији мачак и он је главни. Сви га слушају и поштују, чак и кучићи у крају. Сви слушају његову причу, па је и мени испричао.

Кад сам била мала имала сам само Жућу. Он је тад био маче и био је много радознао, а пошто ја живим у приземљу свако јутро после доручка би излетео кроз прозор и истраживао спољашњи свет, зато сада зна сваки жбун.

Једног дана је тако исто излетео, али се није враћао данима. Плакала сам и само су ми на памет падале идеје шта би могло да му се деси.

Када се уморио и хтео да се врати кући, ушао је у зграду (имао је обичај да уђе на улазна врата од зграде), није могао да нађе свој стан. Трагао је тако дуго по згради, али није нашао. Испоставило се да је у погрешној згради. Кренуо је да мјауче и једна жена је отворила врата испред којих је стајао и зачудила се. Узела га је у наручје и унела га у стан. Он је и даље мјаукао од страха. Жена  му је дала млеко и мало свежег меса. Та жена је имала мужа и дечака од пет година. Жућа се угодно осећао.

Прошло је недељу дана. Жући је било много лоше. Није могао да изађе напоље, дечак га је стално мучио и понашао се као да је играчка, а храну је добијао све ређе. Стално је мјаукао. Његова нова газдарица није могла да га издржи више па је одлучила да га пошаље на село. Њен муж га је држао у наручју. Жућа је носио огрлицу која га је јако стезала.

Док се то дешавало мој тата и ја смо лепили плакате са Жућином сликом. Јављали су нам се многи људи, али нико није пронашао Жућу.

Жућа је чекао да човек престане толико да га стеже да би могао да побегне. Његов газда је улазио у кола и једном руком је отварао врата аутомобила. Жућа искористио своју прилику и скочио из газдиног наручја и отрчао најбрже што је могао, али није могао да нађе своју зграду.

Лутао је и случајно је наишао на неку забачену улицу и док је пролазио поред једног контејнера чуо је да га неко дозива: «Хеј, ти, шта ти радиш овде?!» Жућа је ћутао и само залеђено стајао. Поново му се поставило питање, он се окренуо. Видео је само светлеће очи у мраку . Полако је прилазио и у једном тренутку видео је да га је дозивао улични мачак и опустио се, али му је он рекао да не би требало да се опусти. Рекао је да нема име, али га сви зову Шинтер. Шинтер је узео неку врећу и Жућу убацио у њу и одвео га негде. Када је изашао из вреће видео је доста кавеза и много мачака у њима, па је схватио да је и он у кавезу.

Видео је једну лепу црно-белу мацу. Звала се Аска. Питао ју је: «Шта се дешава? Где смо? Шта ће нам се догодити?» Она му је одговорила врло умиљато: «Стигао си у тамницу. Нико раније није успео да побегне одатле. Вероватно ћемо овде само седети до краја живота!» «Али не можемо овако, има много прелепих ствари напољу за откривање! Не желим овако да заршим живот! Морамо да смислимо нешто!» «Али ми ту не можемо ништа!» «Да, можемо! Ево како ћемо. Кад он буде отишао да хвата мачке само ћемо истрчати на врата. То је тако лако, зар не?» «Не није! Зар ниси видео стражу?! Како да се пробијемо кроз стражу?!» «Лако! Само нам треба план, они су веома наивни! Зар ниси видела како их сви насамарују? Биће лако!» «Ако ти тако кажеш!» «Ево како ћемо! Имам план! Да ли си приметила да сви стражари иду на паузу у исто време, осим оне Ларе? Е, онда ћемо да одемо кад сви оду на паузу изаћи ћемо на задњи улаз, пошто Лара чува предња врата! Ето, наши животи још нису готови!» Аска је тужно гледала у њега. Жућа је схватио да Аска нема дом ни власника, па ју је позвао: «Можеш ли да пођеш код мене? Моји власници су савршени и много воле мачке. Имам само један услов, да слушаш мене и да ме поштујеш!» Аска је срећно узвикнула: «Може!»

Дошло је време за бежање. Пре него што су кренули видели су Лару како плачече. «Шта ти је?», питао је Жућа. «И ја сам некад била једна од вас, па сам покушала да побегнем, али су ме ухватили и поставили као главног стражара. «Пођи са нама, али ћеш морати да слушаш мене!» «Да, може!» «О не!», пекла је Аска, «Пожурите вас двоје! Пауза је готова!» «Ено их!», рекао је један од стражара. «Ларо, ти се бори док је смислим нешто!» «Ја! Како... Све њих?!» «Да, ја ћу ти помоћи!» «Хм. Могли бисмо... Не, не, не, треба да... Не, овако!» «Јеси ли већ једном?!», питала је Лара већ љутито.«Ено га прозор и канап! Пењите се!»

Скочили су на канап и пузали уз њега до греде под кровом, а на крову је био мали прозор. Ходали су по греди, али је Жућа заборавио да узме неку стварчицу да заблокира позор. Лара је, на сву срећу, имала флашицу са водом. Поставили су замку и одмах побегли. Жућа се сетио где је његова зграда.

Једног дана, након 6 месеци, гледала сам телевизију и случајно погледала на терасу и видела великог, жутог мачка, али са њим су биле и две маце. Била сам пресрећна, а помало и зачуђена када сам чула Жућину причу. Још сам била срећнија јер сам добила још две маце.

То је прича о мојим мачкама, а највише о Жући.

  
Никодијевић Милица, 6/3



Бесмислена песма

 

Пишемо песму ја и Триша ,

Падала је киша ,

Сада сија сунце ,

И напоље излазе куце.

Деца су у школи,

И због тога их срце боли,

А ми у кући,

Пишемо песму о псу Жући.

Жућа је мали,

Па га зато батали.

Напољу сија сунце, а време је јесење,

Папуче ми смрде на кестење.

Овој песми фали смисао,

Али шта  ћеш кад сам је ја написао.

Марио Мушкателло VI 3




Другарица

 

Другарица?

Зато што од тебе никад ништа неће крити

Па чак и најмање нити

Ако си тужна она ће све урадити да на твом лицу осмех види

Јер од  тога не треба да се стиди

 

Због  тебе ће урадити и да је гледа цео свет

Јер ваше пријатељство је бескрајан лет

Сањаћете исте снове

И пронаћи ћете путеве новембар

 

Другарица

Зато што те никад неће издати

И осмех ти накд неће покварити

Зато покушај да је схватиш

Јер она ти неће дозволити да патиш.

 

Николина Станковић 6/3


Зима

Зима је стигла пред наша врата,

Весело је узвикнуо мој тата:

„ Дечице моја, хајмо на снег,

да се спуштамо санкама низ брег.“

Весели,чили кроз снег,

одоше дечаци на брег.

Први се на санке попео тата,

а ја сам био иза брата.

Спуштали смо се на санкама,

све до мрака,док није почела

мећава јака.

Тата повика: „Дечица моја, хајмо са брега,

таква је зима доста нам је снега!“

Сложно кренусмо кући сви,

црвених носића и премрзлих прстића

Свадба моје мајке

Свадба моје мајке је била ко из бајке.

Нисам био присутан,причали ми људи.

Гостију је била пуна кафана,

а дошли су свих страна.

На менију је била традиционална храна

па је у укусу уживала цела кафана.

Од пића је било сокова,пива,ракије и вина

Доста за сваког госта.

Музика је била весела и гласна,веселило се и

играло на све стране све до зоре ране.

На крају весеља да се гости засладе било је колача

и торта вишеспратна

нисам био присутан,причали ми људи.

Милош Величковић 5/2


Кратка, али слатка песма


Иде Жућа,

Страшна кућа,

Каже Жућа,

Страшна кућа,

Трешња цвета,

Цвеће преплета,

Љубичаста лала,

Као шала,

Зелени Глиша,

Јури миша,

Песмица кратка,

Али слатка.


Љубав

 

Шта је то љубав

Питам се ја

Да ли неко зна

Да ли је то сила

Већа од нас

Анђео чувар

Кој лебди изнад нас?

Да ли нас ђаво

Наводи на то

Да ли је љубав

Велики бол?

Постоји ли неко

Ко је објаснио љубав?

Јели то чаролија

Које су чини

Је ли то машта

Која чини свашта?

Љубав је можда

Нечија душа

Која улази у нас

Шта је то љубав

Да ли неко зна

Идаље питам се ја!

 

Емина Џанковић 6/3








 

 

Администрација      Законом заштићено. Сва права задржава   Ti Computers Solutions