Наставници ће овде представити ђачке  радове.

________________________________________________________

 

Одељење 3/1 и њихов учитељ Драган Ђикановић

 

 

Наш учитељ

31. маја рођен је он,

Име му је Драган

И учитељ је мој.

 

Није само мој,

Већ целог трећег један,

Наш учитељ је човек диван

И много је вредан.

 

Као шрво он нас учи,

Лепом васпитању.

У школи нам он

Замењује и тату и маму.

 

Решавамо с њим

Задатке из математике,

А на часу физичког

Носимо патике.

 

Матемеатика је тешка,

Али нема школе лаке,

Наш учитељ Драган

 Има све најбоље ђаке.

 

Прелеп рукопис верујте он има,

Око нас се труди,

И нашим родитељима то прија.

 

Он нас учи да читамо

И певамо шесме,

Кад он прича или оцењује

Нико да писне не сме.

 

Реалан је и праведан

Кажу родитељи наши.

Уз њега ћемо бити добри људи,

То њих не плаши.

 

Сваком од нас

Жели увек само срећу

Не поклања оцене

Ал` да некад већу.

 

Ми имамо учитељ а

што га нема нико.

Једном нам је леп рекао

Али није викао:

„Децо моја, будите само

добри у животу.

Све се научи али искреност се цени.“

И много је вредан.

 

Учитељу Драгане,

Да сте живи и здрави,

увек ће Вас волети

Бека и другари.

                                               Андреа Бека Ноковић

 

 

Моја другарица

Има једна девојчица,

Име јој је Милица.

Она ми је најбоља другарица.

 

Њен осмех улепша ми дан,

Помислим да је све то сан.

 

Косу и очи браон има

Па је препознајем са планина.

 

Ја је волим,

Али ни она није савршена,

Помало је замршена.

 

Лепо пише,

Од мене много више.

Да чува тајне зна

И никад ме не ода.

 

И да пева она зна

Него се стиди она.

 

Први пут кад видела сам је

Знала сам да добро дете је.

                                               Илина Ђенисијевић

 

 

Учитељ Драган

Наш учитељ Драган

Је брз као Ураган.

Он је много паметан

И у свом одељењу је капетан.

 

Он нас уопште не мучи,

Већ нас кроз игру учи.

Учитељ нас воли

И уме лепо да се шали.

 

Дивно пише,

Од свих много више.

Учитељ с нама дише,

Зато га волимо све више и више.

 

Учитељ нам увек доноси весеље

Одликују га разум и поштење.

Свог учитеља волим срцем целим,

Поштујем и ценим.

                                               Лана Живадиновић

 

 

Моја куца Рина

Моја куца Рина је слатка и фина.

Кад устанем из кревета и бацим јој лоптицу

Она трчи као да јури птицу.

 

Моја куца Рина је посебна за мене,

Јер може много тога а  није Бабарога.

Када види бубу, она појури као да види дугу.

 

Кад видим њено срећно лице, тада бих волео

Да поједемо парче пице,

И дам јој мало сланинице.

                                               Андреј Петровић

 

 

Бајке

Бајке су лепе,

Као да их стално певају мајке.

Стално их читам

Као да слушам музички ритам.

 

У бајкама лавови лете,

Слонови зевају, мајмуни певају,

Могуће је све,

Само једно не.

У бајкама никад није досадно

Увек се нешто дешава

Чудесно, тужно или ружно,

Па деци после машта смишља свашта.

 

 

Учитељ

Учитељ воли децу

Као да мази мецу.

 

Ми много учимо

И тако све научимо.

Ђаци воле учитеља

Учитељ воли ђаке.

 

Учитељ нас учи

Како да учимо

А да се не мучимо.

 

Учи нас да се дружимо

И другу у невољи помоћ

Да пружимо.

Без ђака учитеља не би било,

Без учитеља не би било ђака

И у томе је цака.

                                               Вук Вукмирица

 

 

Школа

У школи се учи и нико се не мучи.

Можда неког нешто мучи,

Али ће брзо и то да научи.

 

Учитеља волим као свог родитеља,

Он нас учи кроз игру

И са њим прође време

Као кад завртиш чигру.

 

Учитељ се с нама шали.

Од кад смо били мали

И другарство му дали.

 

Он нас учи да се слажемо

Преноси нам знање

Велико као имање.

                                               Тијана Јаић

 

 

Учитељ

Он нас свему учи

И увек има нешто ново да нас научи.

Он се шали,

А није мали.

                                               Андреа Ивковић

 

 

Напољу

Напољу је мој друг Аки

И он вози кавасаки.

Тад је свратио Вуча,

Који ће ускоро да руча.

 

Онда су видели Мату,

Који чека своју секу Нату.

А Ната мала плава,

Отишла на раме

Мами да спава.

 

Натине су очи плаве

И на свету има много шале.

Деца кад се шале

Њихове маште нису мале.

                                               Матеја Маринковић 

_________________________________________________________________

 

Одређивање модула еластичности жице 

истраживачки рад из физике - Сташа Ђорђевић

 

МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН- ЗНАМЕНИТА СРПКИЊА

Литерарно-истраживачки рад о животу и раду

Милеве и Алберта Ајнштајна - Сташа Ђорђевић (8/2)

_______________________________________________________

Поводом осамдесетог рођендана школе, ликовни конкурс и

првонаграђени радови Моја школа

и првонаграђени литерарни радови на исту тему

 

ШКОЛА

У школи свако дете

може да сазна какве су планете,

зашто пада киша

и мачка лови миша?

 

Разна се знања роје,

снови и питања броје,

у школи наша машта

баш може свашта.

 

У школи смо сви на броју,

спремни за мисију своју,

кроз бројеве и слова

на путу до наших снова.

 

Павле Јевтић 3/4 

 

ШКОЛА

Звоно звони,

школа зове,

децу сву на

часове нове.

 

Сваки дан учим

и много се мучим,

да све лекције нове

одмах научим.

 

Тата с, врата

одмах рече:

„ Учи брже,

пашће вече!“

 

Мама ручак спрема

и из кухиње виче:

 „Учи Ања, учи,

учењем се знање стиче!“

 

Тата се љити,

и мама се љути ,

и сви су много,

много забринути.

 

Кад би петице

падале с, неба

-то би било оно

што мени треба.

 

Ања Јанковић  3/1

 

 MOJA ШКОЛА

У школи се свашта ради,

о томе брину и стари и млади.

 

Ђаци се пуно муче,

 да увек нешто ново науче.

 

Наша школа има базаре,

тада деца свашта праве и пазаре.

 

Кад је лепо време,

идемо напоље без дилеме.

 

Ђаци се радују школи,

али одмор свако највише воли.

 

Душан Зивлак 4/4

 

 Шта наши ђаци мисле о школи, одмору, омиљеном предмету....

 

_______________________________________________________

  Ликовни конкурс првака - илустрација песме Ј.Ј.Змаја "Жаба чита новине!"

_______________________________________________________

Роман  Вишње Ћирић, ученице 4/4 -  " Грицко "

 

_______________________________________________________

Првачићи на часу веронауке цртају храм:        http://www.osveljkodugosevic.edu.rs/Slike.aspx?id=78 

1. Масло Ранко 1-4

2. Поповић Михаило 1-4

3. Ђилас Ања 1-4

Данка Шпехар

_______________________________________________________

Изложба географске секције у холу школе - тема СВЕМИР      
 http://www.osveljkodugosevic.edu.rs/Slike.aspx?id=82
Веро Росети
_______________________________________________________

Четвртаци о представи „Ја сам се заљубишка“

„Представа је била смешна , забавна,говорила је о љубави и била је јако поучна. Много нам се свидела и волели би да је гледамо опет. Многи су научили шта је љубав и сви су је пажљиво пратили. Када се представа завршила, сви су били тужни и желели су да је гледају поново. „

„Представа ми се допала зато што је забавна. На духовит начин је приказала прву љубав дечака и девојчице. Главни јунаци су ме насмејали и време ми је брзо прошло.“
Катарина Стевановић

________________________________________________________

Moja жеља

 Питају ме родитељи:

„Јано, шта би хтела

Да ли лутку ил` шта друго?“

 

Размишљала нисам дуго,

Своју жељу рекох гласно:

„Хоћу куцу, праву куцу,

Да ли вам је сада јасно?“

 

Да је шетам по паркићу,

Око мене да скакуће,

Да је волим, пазим,

И да је пред спавање мазим.

 

А кад дође зима

И снег хладан веје,

У шал  бих је умотала

Да је тада греје.

 

Рекла сам им гласно,

Али њима није јасно.

Још увек куцу немам ЈА

И због тога сам тужна.

                           Јана Матовић IV1

_______________________________________________________

Сунце

 Кад Сунце изађе

Забавна буде игра

Зраци те обасјају

И вртиш се као чигра

 

Кад се Сунце сакрије

И забава прође

Знаш да је и њему

Било лепо такође

 

Сунце има златне зраке

Као хоботница пипке

Или звезда краке

 

Сунце је заиста велико

Као планета неколико

 

Оно је свима битно

Када засија

Напоље изађи

ХИТНО

Максимилијан Ђорић Француски – IV1

_______________________________________________________

Зашто хаљине не расту ?

 Питаћу вас гласно

Јер ми није јасно.

Зашто хаљине не расту ?

Ех, кад би се десило то чудо,

Било би лудо!

 

Када тата затвара врата

Од ормара

Моја сека Ана

Види хаљине из даљине ,

Па каже:

„То су моје хаљине!“

А лаже.

Моје су.

Само моје, мени најлепше стоје.

 

Када би хаљине расле,

Начисто би ме спас`ле.

 

Тад не би била свађа

Што моја сека млађа

Наслеђује хаљине дивне,

Омиљене.

 

Зашто хаљине не расту ?

Ех, кад би се десило то чудо,

Било би лудо!


Миона Ђенисијевић 5/3

_______________________________________________________

Била је,и још увек је,најјачи ветар у моја леђа,на коју год страну да кренем

 

И рече једном у песми Чола „Април у Београду“ и рече неко некад давно „Нема док не роди мајка“. И неког тамо априла шестдесете и неке родила се она,родила се моја мајка.

У соби се одавно увукла тама . На радију одзвања „Април у Београду,неко прошло доба“. Мисли се роје,у глави збрка. Хиљаду путева и стаза преда мном. Да,знам,где год да кренем погрешићу. Како одабрати најбоље,како себе упутити на праву стазу? Десно или лево,право или криво,где год да пођем,знам да ће ме тамо иза ћошка,чекати она. Чекаће ме да ми да путоказ, да ми покаже куда даље. Некако увек се појави кад се најмање надам и кад схватим да лађа тоне,а и ја са њом. Дође нечујно,тихо,привуче се с леђа,благо ме одгурне на праву стазу и каже: „Иги, само напред“. Мисли лутају,у глави збрка. И гле,пред очима искрсну слика од пре неколико година. Бакино село,ја тамо,а у рукама много шибица. Палим их. Маме нигде на видику. И, одједном,ево маме Милице са прутом. И сад кад се сетим,осећам тај прут на себи. Знам,осећам да је и њој било жао што ме је истукла,али морала је. Кришом видим низ образе јој се сливају сузе. Сваки мој бол,сваки фаул и сваки шут,мама проживљава са мном. И онда кад ме тренер грди,она ћути,али осећам како јој је. Видим то у погледу зелених очију,осећам у пољупцу и благом додиру руку. Мисли се роје,у глави збрка,али мама је некако увек ту. У свакој причи,у свакој радости,у свакој невољи. Кад застанем,кад се замислим,или сам у недоумици,она ме попут поветарца одгурне и усмери ме на праву стазу. Мисли се роје,у глави збрка,а ја се враћам у стварност,у таму собе. Не,не можемо погрешити пут и нећемо скренути са стазе што живот се зове, јер мама Милица је увек ту за мене,Маријану и Бојану. Она је наша звезда водиља,наша учитељица живота и мајка која нас воли највише на свету.

И опет је тринаести април, време рођендана и славља,али ове руже не могу ти рећи колико те волимо и колико нам значиш мама. Само три мала срца Игора,Маријане и Бојане рећи ће ти.

Игор Јоровић

 

 

 

 










Администрација      Законом заштићено. Сва права задржава   Ti Computers Solutions