Наши свети Немањићи, Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, отац и син, богато су даривали најпознатије светиње, поред Балкана, Мале Азије и Италије, и у Светој Земљи. Свети Симеон даривао је цркву Господњу у Јерусалиму, цркву Св. Јована такође у Јерусалиму,  цркву Св. Теодосија у близини Витлејема… За време  боравка у Светој Земљи Свети Сава постао је члан братства Лавре Светог Саве Освећеног. Манастиру је повратио два његова метоха: Цркву Св. Ђорђа у Акри откупио је од Латина и предао Лаври, као и кућу Св. Јована Богослова, која се налазила на брду Сиону у Јерусалиму. Ту је подигао манастир и цркву посвећену Св. Јовану Богослову, и откупио и обновио собу Тајне вечере. Значајан прилог дао је грузијском манастиру Часног крста у близини Сиона, у Јерусалиму, витлејемској цркви Рођења Христовог, Лазаревој цркви недалеко од Јерусалима у Витанији и Испосници Господњој.

Мотив првог одласка нашег Светог Саве у Свету Земљу је његова жеља да се поклони местима у вези са овоземаљским животом Господа Исуса Христа и да се упозна са животом, радом и уређењем монашких колонија у Светој Земљи и Египту. Посетио је Сион, Витлејем, Јелеонску Гору, Галилеју, Витанију, Јордан, Таворску Гору, Назарет и монашке колоније по Палестини. Још у пристаништу Акону, где се искрцао са лађе, дао је да се подигне манастир за српске ходочаснике. Подигао је и поменути манастир Св. Јована Богослова на Синају; обе ове српске колоније биле су дате да буду под управом Лавре Светог Саве Освећеног. Из Јерусалима отишао је у Акр и одатле у Малу Азију. Наш Свети Сава примљен је веома пријатељски од јерусалимског патријарха Атанасија. Дужи боравак Савин био је у манастиру Светог Саве Освећеног – Мар Саба. У овом манастиру наш светитељ беше примљен најдостојније, што је и разумљиво, с обзиром на дату велику помоћ, о којој смо раније говорили, а такође и због старог пророчанства, које је вековима живело у сећању, предању и запису монаха манастира Мар Сабе. Вративши се у Србију, Сава је извршио темељну реформу монашког живота у нашим манастирима и целог богослужеља по угледу на монаштво у Светој Земљи.

Током другог путовања наш Свети Сава стекао је право помињања у Александријској цркви. Доментијан помиње и многе Савине прилоге у многим другим црквама: Црква Св. Захарија у околини Јерусалима, Богородичина црква у Назарету, све јерусалимске цркве и поједине цркве у Антиохији и Јордану. По угледу на манастирско лечење и медикаменте у манастирима Свете Земље и Египта, основао је прве болнице у манастирима Хиландару и Студеници. Света Земља, а посебно манастир, Лавра Светог Саве Освећеног били су духовна инспирација и модел домостроја, устројства монашког живота и наше медицине.

Манастир Светог Саве Освећеног – Мар Саба

Два дара Мар Сабе

Свети  Сава Освећени Јерусалимски рођен је око 427. године. Са 16 година постао је монах пустињак у Јудејској пустињи, где је затим основао манастир и цео живот провео у монаштву. Био је обдарен Божјим даром чудотворства и прозорљивости. Недалеко од Јерусалима, источно од Витлејема, изнад долине реке Кидрон, у Јудејској пустињи, основао је половином 5. века (око 439. године) манастир који по њему носи име „Лавра Светог Саве Освећеног“. Свети Сава Освећени пре свог упокојења у 94. години дао је завештање братству манастира,  да поред његовог гроба причврсте његов  игумански штап (патерицу). Прорекао је да ће у далекој будућности (скоро осам векова касније) као поклоник у манастир доћи један монах, велики архиепископ, Божји човек и његов имењак, из далеке западне земље, и да ће при поклоњењу тог монаха његовом гробу,  причвршћени штап пасти на земљу. Свети Сава Освећени завештао је да се том поклонику преда његов штап заједно са његовом иконом Богородицом Млекопитатељницом.

Свети Јован Дамаскин и икона Тројеручица – Трећи дар

Око 676. године родио се Свети Јован Дамаскин у Дамаску, у Сирији. Био је из угледне породице. Као мудар, млад филозоф и богослов, цењен и образован човек, постао је саветник за хришћанска питања арапском калифу у Дамаску.

Породична драгоценост Светог Јована Дамаскина, коју је чувао у  црквеној капелици своје куће у Дамаску била је икона Пресвете Богородице. Изузетно је поштовао иконе светих и ватрено се борио против иконоборачке јереси, бранећи поштовање икона. Велики иконоборац, византијски цар Лав 3 Исавријанац, хтео је да  уклони Јована Дамаскина. Фалсификовао је Јованов рукопис, написао завереничко писмо  уперено против калифа Валида и послао га калифу. Без провере, Валид је поверовао у целу причу и наредио да се Јовану одмах одсече десна рука  којом је писао писмо. Исте  вечери  Јован је замолио да му се одсечена рука врати. Држећи је левом руком, молио се, клечећи целу ноћ пред иконом  Богородице, и заветовао се да ако га Она исцели, да ће том руком наставити да пише о поштовању икона. После  дуже молитве, уморан од болова и мука, он је заспао на  кратко. У сну му се јавила Богородица са иконе, рекавши му да га је исцелила и да одржи обећање. Када се пробудио видео је да му је рука срасла. У знак захвалности је на доњој левој страни иконе  додао изливену сребрну руку, сличну одсеченој, у знак сећања на чудо. Тако је та икона Пресвете Богородице добила име икона Богородица Тројеручица. Свети Јован Дамаскин одлучио је да се замонаши, а калиф Валид затражио му је опроштај за неправедну казну. Јован Дамаскин напушта Сирију и одлази у чувену Лавру Светог Саве Освећеног са својом иконом Богородицом Тројеручицом, почетком 8. века. Ту сазнаје за завештање  Светог Саве Освећеног, па и  сам завештава, пре своје смрти, том Божјем човеку, који ће се појавити једног дана, да као благослов узме његову икону Богородицу Тројеручицу.

Три дара – три благослова нашем Светом Сави

Успостављени монашки поредак у овом манастиру из 5. века, утицао је на многе православне цркве и манастире кроз векове, који су се оформили по угледу на Мар Сабу. Зато је и наш Свети Сава, почетком 13. века, посетио ову Лавру да се упозна са редом и поретком и да то пренесе у нашу Цркву и манастире. Док се наш Свети Сава поклањао гробу Светог Саве Освећеног, игумански штап је пао са свог места. То се поновило два пута. Монаси манастира, поштујући завештање свог оснивача и духовног оца, дадоше нашем Сави игумански штап, икону Млекопитатељницу и Дамаскинову икону Тројеручицу. Свети Сава се тада упознао са пророчанством и са три завештања и благослова, три дара, враћа се из Свете Земље на Свету гору, у Хиландар. Игумански штап оставља у Карејској ћелији Преображења, икону Млекопитатељницу ставља на иконостас своје испоснице коју је посветио Св. Сави Освећеном, а икону Тројеручицу носи у цркву манастира Хиландара. 

Манастир Мар Саба сматра се најстаријим живим манастиром на свету. Око двадесетак монаха и даље живи на стари традиционалан начин. У манастиру су мошти Светог Саве Освећеног и Светог Јована Дамаскина. Манастирски Типик Светог Саве Освећеног постао је стандард у Православним црквама за служење служби.