ОСМИ ПРОЛЕЋНИ ХУМАНИТАРНИ БАЗАР
У склопу овогодишњег пролећног хуманитарног базара, који је 4. јуна одржан под слоганом „Заједно смо бољи, заједно смо јачи“, спремљен је разнолики програм. После трогодишње паузе, направљене из добро познатих разлога, поново су у школском дворишту никли бројни штандови са најразличитијим артиклима, углавном ручне израде (наших ђака и њихових родитеља). Новац који је прикупљен намењен је ђацима наше школе којима је помоћ најпотребнија.
Међу бројним гостима биле су и познатe личности – књижевница Јасминка Петровић, те глумци Анђелка Прпић и Петар Стругар. Искористили смо ту прилику да их, кроз кратак разговор, подсетимо на њихове школске дане.
Своје успомене најпре је евоцирала Анђелкa Прпић.
Каква су Вам сећања на школске дане?
Имам безброј прелепих успомена. У основној школи сам упознала многе другарице са којима се и данас дружим, имала сам дивну учитељицу, сјајне екскурзије. Била сам одличан ђак, ишла сам на драмске секције, умела сам лепо да рецитујем и да пишем саставе. Од предмета ми је добро ишла математика, али нисам волела биологију и физику.
Да сте Ви дете шта бисте направили за базар?
Направила бих неке саксије које се исцртавају, попут ових што сте ви направили. У последње време ме опушта цртање и бојење.
Да ли је Ваша жеља одувек била да постанете глумица и да није чиме бисте се бавили?
Моја жеља је стално била да постанем глумица. Да нисам то постала можда бих била учитељица јер сам уписала Учитељски факултет.
На сличну тему попричале смо и са Петром Стругаром.
Какве су Ваше успомене из школских дана?
Јако лепе, ишао сам у школу у Будви и увек долазио школским аутобусом. Такође, доста се сећам спорта и дружења, то је оно што сам највише волео.
Да сте Ви дете шта бисте направили за базар?
Да сам дете, направио бих самострел или лук и стрелу.
Која улога најбоље описује Ваш карактер и зашто?
Ниједна улога нема везе са мојим карактером, таква још није написана. Морао би да се роди нови Шекспир да би се то написало.
Такође, једна од наших саговорница била је бивша ученица наше школе, данашња позната књижевница, Јасминка Петровић.
Какве су Вам успомене из школских дана и на ову школу?
За почетак, пре ове школе сам биле у две различите, а затим сам овде завршила шести, седми и осми разред. Памтим да је друштво било супер, такође памтим и наставника Владу који је предавао историју и био је јако строг и нико га није волео све док нисмо завршили школу. Вредност строгих наставника видимо тек када изађемо из школе. Такође се још увек дружим са неким пријатељима из основне школе.
Како Вам се допада овогодишња организација и атмосфера на базару?
Ове године сам први пут дошла на базар и јако ми се свиђа. Чула сам да имате и зимску варијанту када је хладно. Веома ми је драго што се сав прикупњен новац донира у добротворне сврхе, атмосфера је веома позитивна и весела и не знам да ли бих било шта мењала. Можда би било занимњивије када би још писаца, књижевника и глумаца долазило на базар.
Како долазите на идеје за дела која пишете?
Највише ми помажу сусрети са децом на радионицама, часовима, у школским или градским библиотекама. Онда они и ја размењујемо мишљења и веома пажљиво слушам њихове одговоре јер ми је најважније оно што деца мисле.
Након разговора са познатим личностима директорка школе, Весна Ћировић, дала нам је неколико основних података о овогодишњем базару.
Колико је времена прошло од претходног пролећног хуманитарног базара?
Последњи пролећни базар био је пре три године, 2019, пре него што је кренуо Covid-19. Управо због такве епидемиолошке ситуације предходне две године базар није био одржан. Ипак у међувремену одржани су мањи хуманитарни базари у којима су учествовали свега неколико одељења. Новац на тим базарима се прикупљао за Павла, нашег ученика првог разреда, али једном и за реквизите за продужени боравак.
Како и колико дуго су текле припреме за базар?
Припреме су бурно трајале сигурно месец дана. Као сваке, тако и ове године, поједини родитељи су помогли у организацији. Доста нових се прикључило, али остало је и старих чланова.
Где је прикупљен новац отишао ове године?
Новац се прикупљао за дечака првог разреда, наше школе, чије су терапије веома скупе, али исто и за породицу која је практично остала без средстава за живот. Наравно, уколико још некоме из школе буде био потребан новац за екскурзију, излет… издовоји ће се.
Ове године на базару је од заједничких активности, уплате родитеља, донатора и запослених сакупњено преко 1. 000. 000 динара у хуманитарне сврхе.
Новинарска секција
И на вестима https://www.youtube.com/watch?v=5eWKJ6WNj90
Хуманитарно,од самог почетка.
Мали у народном надметању…
И велики се надметали.
Јасминка Петровић – Од читања се расте!
Кад порастем бићу глумац – Анђелка Прпић и Петар Стругар.
Видели смо и „Јежеву кућицу“!
Акробације за љубитеље.
Драге наше маме.
