Уредбом тадашњег министра просвете краљевине Југославије 27. новембра 1936. године основана је школа, која је до Другог светског рата носила име једног од највећих војсковођа у нашој историји – војводе Радомира Путника.

Током првих поселратних година, ова установа носила је најпре назив Основна школа број 15, а затим Осмољетка број 3. Име Вељко Дугошевић школа званично добија 1958. године.

Вељко Дугошевић (1910–1941), био је револуционар, по занимању учитељ и студент Више педагошке школе. Након завршетка Учитељске школе у Сомбору, радио је неколико година као учитељ, а 1937. уписао је Вишу педагошку школу у Београду. Током студија 1939. године је примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије. У то време био је руководилац напредне учитељске задруге „Вук Караџић“ и члан редакције Учитељске страже.  Непосредно пред почетак Другог светског рата, заједно са супругом Наталијом добио је учитељску службу у селу Турији, код Кучева.

Био је учесник Народноослободилачке борбе у Другом светском рату и један је од организатора устанка против немачког окупатора у Пожаревачком округу. Касније је постао и командант Пожаревачког партизанског одреда. Под његовом командом, одред је ослободио велику територију на подручју округа, а учествовао је и у ослобођењу Петровца, Кучева, Голубца, Жагубице и других места. Погинуо је 18. новембра 1941. године.

У знак сећања на свог првог команданта Пожаревачки партизански одред је носио његово име. Вељко Дугошевић је проглашен за народног хероја 9. маја 1945. године.